распоред наставе - ванредно стање

историјат

 

Основна школа „Радоје Домановић“ у Манојловцу, школа је са вековном историјом, лепом традицијом и истакнутим местом у нашем школству. Одиграла је значајну улогу у целокупном развоју просвете и културе у овом месту и околини. Централна је школа коју похађају деца из Манојловца, Мале Биљанице, Велике Биљанице, Доње Слатине и Горње Слатине и школа која има своја издвојена одељења у Кумареву, Мрштану, Јелашници, Горњем Крајинцу, Доњем Крајинцу, Братмиловцу и Рајном Пољу.

 

Школа вуче корене још из далеке 1878. године када је у црквеном конаку у Кумареву почела са радом. Први учитељ био је Трајко Стојилковић. За време Балканских ратова и окупације школа није радила, да би после ослобођења наставила са радом. Убрзо после ослобођења од турске власти основана је школа у Мрштану 1890.године. Школа је радила у једној приватној згради у селу која више не постоји. До оснивања школе у Мрштану деца су похађала школу у Кумареву. Рејон школе обухватао је села Мрштане, Братмиловце, Бобиште, Горње и Доње Крајинце, Номаницу и Злоћудово. Први учитељ био је Димитрије Јовановић (1895-1896).

 

Године 1910. подигнута је нова школска зграда са три учионице и једним станом за учитеље. У периоду од 1914-1918. године школа престаје са радом. Након ослобођења школа почиње да ради и у овом периоду најдуже се задржао у школи учитељ Александар Костић. У школској 1920/1921. години укупан број ђака је 136, од тога 132 дечака и 4 девојчице. За време окупације школа је радила. Школа је носила назив „Петар Велики“, а затим је преименована у ''Државна народна школа''.

 Стара школа у Мрштану, без године, фотографија из породичне збирке Горана Јовића.

 

 

Основна школа у Манојловцу под називом „Иван Косанчић“ основана је 1902. године. Први учитељ био је Јанаћије Ложичковић (1902-1014). До 1915. године нема података где су деца похађала наставу. Почетком 1915. године купљена је једна сеоска зграда – кафана у којој је настављен рад четвороразредне школе. Реч је о згради са две велике просторије, гвозденим решеткама на прозорима, собом за спавање и са једном оставом. За време Балканских ратова (1912-1913) и Првог светског рата (1914-1918) школа није радила. Током окупације школа у Манојловцу је радила у отежаним условима. Тешкоће у погледу доласка у школу имала су прекоморавска деца, односно деца из Велике Биљанице, Горње и Доње Слатине, јер је мост преко Мораве, фебруара 1942.године, био порушен. За време рата у школи је радио учитељ Раде Дамјановић и Жарко Михаиловић-Кулић. Школске 1941/1942. године, Раде Дамјановић имао је комбиновано одељење другог, трећег и четвртог разреда, а Жарко Михаиловић-Кулић само први разред, јер је имао велики број ђака. Било је укупно 80 ученика. За време окупације селом су пролазиле разне војне формације. Ноћу су пролазили партизани из Бабичког одреда, дању су пролазили четници, Бугари и повремено Немци. Школске 1943/1944. године школска зграда је била заузета од стране четника, изнели су клупе, табле и у учионице унели сламу и претворили их у спаваонице. Како деца не би наставу похађала у школском дворишту, Илија Коцић из Мале Биљанице са својим пријатељима, пренео је клупе из школе, табле, карте и остале ствари у својој кући где се и настава одвијала. Школска 1944/1945. година почела је доста касније због избеглица, односно деце из Лесковца, која су после бомбардовања отишла у околна села. После рата школи је највише помогао Илија Коцић, секретар Месног народног одбора Манојловце.

 

Школа у Јелашници основана је 1932. године, као одељење јашуњске школе и радила је у црквеном конаку. Први учитељ био је Драгослав Петровић (1932-1945) који је и највише радио. Од школске 1939/1940. године наставу су деца похађала у новој школској згради. За време окупације школа није радила.1

 

Основна школа у Братмиловцу основана је 1944 .године као пето издвојено одељење школе у Мрштану и радила је у једној приватној кући. Први учитељ био је Петар Мичић.

 Младен Гичић, рођен 1934. године, са одељењем испред школе у Братмиловцу, фотографија из породичне збирке Бобана Николића.

 

 

Школа у Горњем Крајинцу основана је 1944. Године, настава се одвијала у једној малој просторији све до 1948. године, када је саграђена школска зграда. Први послератни учитељи били су Јелица Тасић и Бранислав Јовановић.

 

У Доњем Крајинцу школа је основана 1946. године и настава се одвијала у школској згради. Први учитељ био је Зарије Поповић.

 

За даљи рад и развој школе у Манојловцу после рата, велику улогу имао је Илија Коцић који, заједно са учитељем Радетом Дамјановићем, покреће акцију за подизање нове школске зграде и за прерастање четвороразредне школе у прогимназију. Школа би требало да буде централна школа, која би обухватала целу околину поред Мораве. Илија Коцић је добио сагласност града и друштвено-политичких организација за подизање нове зграде, а све то уз помоћ људи из Манојловца и околних села. Нова школска зграда подигнута је на месту старе зграде.

 

12. јануара 1948. године организовано је свечано отварање школе. Свечаности су присуствовали представници власти општине Лесковац, представници друштвено-политичких организација, омладине, Гимназије, представници „Трудбеника“, представници просветних органа из Лесковца као и учитељи и наставници из суседних школа. Дошао је и огроман број људи из Манојловца и околних села.

 

На чеоном зиду, у самом холу школе, постављена је мермерна плоча захвалности на којој се налазе имена оних који су се највише заложили за изградњу школе и на тај начин ушли у историју школе и целог краја. Текст на мермерној плочи гласи:

 

Ова школа подигнута је уз највеће залагање целокупног народа села Манојловце, Мале и Велике Биљанице, Горње и Доње Слатине, као и уз свесрдну помоћ народне власти и свих народних организација. Нека ова културна установа буде трајни споменик свима који у годинама 1946. и 1947. после успешно завршене народно-ослободилачке борбе, свесно се заложили ради подизања ове велелепне зграде. Нека је хвала целом народу поменутих села. Посебно хвала Илији Коцићу, секретару МНО-а, Илији Илићу, Влајку Станковићу, председнику МНО-а, Луки Митићу, Радивоју Дамјановићу, учитељу, Владимиру Стојановићу, Благоју Милошевићу, Антону Станковићу, Драгомиру Гроздановићу, Крсти Тасићу, који су се највише залагали за подизање ове зграде.“ 2

 

Манојловце, октобар 1947.године

 

Одбор за подизање школске зграде

 

 

 

Године 1948. искоришћен је сав материјал од срушене старе школске зграде и у школском дворишту изграђена је зграда са двособним станом за просветне раднике у коју се уселио брачни пар Петровић, Јова и Радмила. Школа је имала кухињу која је, према подацима из 1956. Године, имала 613 ученика који су, поред путера и биљне масти, добијали и топлу храну од млечних производа.

 

3. септембра 1957. године Народни одбор општине Манојловце доноси решење о припајању основних школа Номаница, Горње и Доње Крајинце, Кумарево, Братмиловце, Мрштане, Навалин, Богојевце, Рајно Поље, Јашуња, Јелашница и Дрћевац, осмогодишњој школи у Манојловцу, у циљу рационалнијег и економичнијег коришћења материјалне базе и наставног кадра, једноставног руковођења, савременије организације наставе и потпунијег остваривања васпитних и обазовних задатака школе.3

 

Школа у Манојловцу имала је у том периоду седам учионица, три канцеларије, једно одељење за физички кабинет, посебну зграду за школску радионицу, кухињу и биолошки кабинет. Имала је и рукометно игралиште, игралиште за одбојку и кошарку, терен за бацање кугле, конопац за пењање и друге реквизите. Услед недостатка просторија за одржавање наставе, школа ради у три смене и то:

 

- прва смена од 8:00 до 10:20 часова,

 

- друга смена од 10:30 до 13:20 часова и

 

- трећа смена од 13:25 до 16:40.

 

Школа је 1959.године у прва четири разреда имала 102 ученика:

 

  • први разред 45 ученика,

  • други разред 43 ученика,

  • трећи разред 48 ученика,

  • четврти разред 30 ученика и

  • комбиновано одељење другог и четвртог разреда 30 ученика.

 

Школа у Јелашници имала је две добро очуване учионице и једну канцеларију, било је и два комбинована одељења са укупно 102 ученика. Учитељи су били Јаворка Николић и Божидар Николић. Зграда у Кумареву имала је мале учионице које су биле неподесне за наставу.

 

У Мрштану је школа радила у својој згради где су хигијенски услови били добри, али школски инвентар је недостајао, деца су својим добровољним прилозима сачинила школску библиотеку, пре свега за потребе српског језика. Имали су рукометно и ногометно игралиште и куглу за бацање. Школа је у том периоду имала око 100 ученика, која су била слабо обучена.

 

Школска зграда у Братмиловцу није одговарала хигијенским и здравственим условима, па су се деца преселила у Бобиште 1959. године. У Бобишту је школа била смештена у приватној згради, са 108 ученика, недостајало је клупа и другог школског инвентара,стога је учитељ био приморан да један разред изводи напоље, како би други писали. Учитељ Груја Петковић је једно време радио сам због недостатка наставног особља у периоду од од 8:00 до 18:00 часова.

 

На основу извештаја из 1964.године види се да је школа у Номаници, Горњем и Доњем Крајинцу, Мрштану, Кумареву и Јелашници имала по 2 одељења, у Бобишту једно, а у централној школи четири одељења од првог до четвртог разреда, а од петог до осмог разреда 13 одељења са укупно 1133 ученика.

 

1988.године у школи у Манојловцу се отвара припремно одељење.

 

Школске 1991/1992. године школа је имала 38 одељења од првог до осмог разреда са укупно 932 ученика и једно одељење старије васпитне групе. Постојале су и три специјализоване учионице за извођење наставе физике, хемије и музичког васпитања, док се настава техничког образовања одвијала у посебној просторији. Школа има фискултурну салу, као и кабинет за прву помоћ. Када је реч о успеху ученика, 344 ученика је било са одличним успехом, 298 са врло добрим, 230 са добрим, 27 са довољним успехом, док је 1 ученик понављао разред.

 

Након бомбардовања 1999. године у школи је било великих проблема. У централној школи налазила се војска, није било довољно финансијских средстава, дошле су и избеглице са Косова и Метохије. Укупно је било уписано 1017 ученика, укључујући и децу избеглиу са Косова и Метохије, за коју је била отворена посебна Матична књига. У школи у Мрштану отворено је још једно одељење, тако да је школа радила у две смене. У Јелашници је био отежан рад услед рушења школске зграде.